Jedan deo prošlogodišnjeg odmora uvek ostavim za kraj juna i tada obično odem sa drugarima negde na kampovanje i pecanje, a ovog puta je izbor pao na Dunav kod Brze Palanke.
Mesto za pecanje fiderima sam malo duže tražio, jer je trave bilo i uz obalu, ali i dosta daleko od nje, te mi se čak i na daljini od oko 50 m kačila na marker olovo. Ipak, na jednom delu sam pronašao skoro sasvim čist plato, sa malo pridnene trave. To mesto sam pomoću čamca obeležio bovom i dobro ga nahranio kuvanim žitom i šećercem pred mrak, kao i sledećeg jutra.
Dunav je tokom noći dosta nadošao, a pošto sam na crviće dobijao samo peševe, odlučio sam da stavim veće udice, pa sam izabrao Takara AT 650 RIN, veličine 12, na koje sam kačio po jedno zrno šećerca, a nakon jednog kidanja, na oba štapa sam stavio deblji predvez, od fluorokarbonom presvučenog najlona Potenza Universal, debljine 0,16 mm.
U narednom periodu sam imao izuzetno krupne babuške u gotovo svakom zabačaju, a ponekad i na oba fidera istovremeno, što je potrajalo dok sunce nije baš jako upeklo.
Bistro i uživajte pored vode!